alibi-za-odrastanje

Alibi za odrastanje

Čitam jednu knjigu o egu u kojem autorka kaže kako su godine nekima jedini alibi za odraslost. To me vraća na jednu rečenicu mog najboljeg prijatelja iz detinjstva, sa kojim sam u post-fakultetskim danima izgubila kontakt, a onda se ponovo srela u tridesetim. Nakon pokušaja sažimanja deset godina u nekoliko sati druženja, konstatujemo kako se u suštini svog bića ni on ni ja nismo mnogo promenili…

pokloni-i-iznenadjenja

Ti mene ne znaš, ali ja tebe znam

Ulazim u prodavnicu u Knez Mihajlovoj. Na vratima prepoznajem čoveka koji tog trenutka izlazi i hvatam vazduh da mu kažem „Dobar dan“. Tanak glasić iz dubine moje svesti vrišti „Neeee. Ćutiiiii!“. Zatvaram poluotvorena usta i trenutak kasnije se preslišavam zašto sam propustila da se javim gospodinu kojeg očigledno znam. Majka bi me sada prekorela, gde se denulo to lepo vaspitanje koje mi je sa pažnjom usadila?

rodendanski-poklon

Prošlogodišnji rođendanski poklon

Šta je potrebno da bismo imali više uzdaha oduševljenja, a manje rođendanskih poklona čija su sećanja izgubljena isto koliko i ključevi u ženskoj torbi? Na slučajnom uzorku od deset ljudi iz mog najbližeg okruženja sprovela sam mini anketu koja se sastojala od dva pitanja: „Šta ste dobili prošle godine za rođendan?“ (trebalo je da pobroje više od tri poklona koja su pristigli) i „Šta ste pretprošle godine poklonili mužu/ženi/najboljem prijatelju/prijateljici?“.