Voli me.. ne voli me…
Ovaj cvet se još zove i “Hoću – neću”. Ko se seća detinjstva, to je ona biljčica čije smo listove otkidali naizmenično govoreći “hoću-neću” da bismo odlučili da li ćemo nešto uraditi ili ne, ili da li nam simpatija uzvraća ljubav ili ne.
Sećam se jednog leta u Slankamenu kada sam se sa drugaricom šetala preko livade gde je baka izričito rekla da se ne muvamo jer ima zmija. Nas dve, desetogodišnjakinje, bile smo pametnije. Tamo smo nabasale i na “hoće-neće” cvet. Pošto smo na osnovu prve stabljike dobile odgovor da nas zmija neće ujesti, nastavile smo hrabro sa postavljanjem ostalih pitanja dok smo gazile kroz duboku travu.