Kako je rođeno ime?

Na kraju jednog događaja prilazi mi mlada dama da me pita kako sam izabrala naziv firme “Savršeno iznenađenje”?
Intuitivno. To je bilo prvo ime koje mi je palo na pamet kada sam odlučila da pokrenem svoj posao. Isto kao i slogan “Ostavlja bez daha”.

pokloni-i-iznenadjenja

Više od klijenta

Za Borisa smo pravili četiri iznenađenja u poslednjih godinu dana: kćerki za rođendan, supruzi za Novu godinu, zatim za godišnjicu firme, i na kraju kćerki za upis na fakultet.

Zove me ove nedelje i javljam mu se kroz smeh i kažem: „Da li je ostao još neki povod koji sa vama nismo prošli? Šta ovog puta možemo da uradimo za vas?“.
Boris se takođe smeje i kaže: „Zovem da vidim da li se neko setio meni da uplati iznenađenje?“

zahvalnost-kao-dar

Zahvalnost kao dar

Bila sam na sastanku sa čovekom koji je ostavio dubok utisak na mene. Pričali smo o iznenađenju koje treba da bude anonimno i on je došao sa celim konceptom šta i kako želi.
Na kraju razgovora kažem da se nadam da će i njemu neko organizovati nešto tako lepo kao što je ova njegova ideja. Na to mi odgovara, kako je on osoba koja voli da daje, a uvek mu je neugodno kada prima. I da je srećan da bude taj koji poklanja, u svakom smislu. Zadovoljstvo je u toj spoznaji za njega.

Ta teška reč izvini

Ljudima je čini mi se najteže da izgovore reč “izvini”. Bilo da je u pitanju supružnik, prijatelj, član porodice… Taj prvi korak je najteži, posle sve nekako teče.

Često umesto naših klijenata mi preuzimamo tu ulogu i ispostavlja se da ta reč može da se kaže na mnogo načina. Umesto izvini što stalno kasnim- hvala ti što me čekaš, umesto izvini što zaboravih – hvala ti što me podseti, što imaš strpljenja sa mnom… Umesto te već pomalo “fucnute” reči izvini – zahvalnost na svemu onome što ste imali priliku da iskusite u tom odnosu.

Savet sa smrdljivim sirom

Sedim kod pedikira, kada vlasnica salona devojci pored počinje da raspreda o Savršenom iznenađenju. Priča joj o mom poslu – već sam navikla da drugi promovišu ono čime se ja bavim, iz čistog oduševljenja idejom. Bolji PR mi ne treba 🙂

„Ja bih tako volela da me dečko iznenadi“, kaže komšinica iz lavora pored. Počinje naglas da razmatra kako da „nagovori“ dečka da je iznenadi. Slatko se smejem, jer smo već imali jednu devojku koja je naš flajer ubacila momku u poštansko sanduče, ne bi li mu dala ideju…

Na kraju se „komšinica“ okreće prema meni i pita: „Imate li savet kako da nagovorim dečka da me iznenadi? Vi mora da ste ekspert u tome!“

PA TO NIJE PRAVI POSAO!

Kad sam u trideset i nekoj odlučila da prestanem sa radom u vazduhoplovstvu, da faktički zgužvam diplomu doktorata i bacim niz vodu deset godina rada u svetskom mediju, pa počnem da se bavim iznenađenjima, moja sestra tinejdžerka rekla je: „Ali, to nije pravi posao!“.

Ta iskrenost koja je izletela iz nje bila je poput šamara koji znate da vam je neko zalepio nenamerno – jednostavno nije video da ste iza njega dok je mahao rukama. Boli, a znate da nije bilo sa ciljem da boli.

Sličan stav imala je i moja baka… Gomila strahova, a sve iz brige da meni nešto ne fali. Stvarno, nije zvučalo kao posao. Čime ćeš da se baviš? Paaaa, praviću iznenađenja za ljude. Kakva iznenađenja? Paa, za svakog drugačije…

pretty-and-sweet

Kad zazvoni telefon

Danas sam primila zanimljiv poziv. Javila se dama koja je pre 9 meseci konkurisala kod nas za poziciju kooridinatora.

Dugo smo razgovarale kada je došla na intervju i činilo se da ispunjava dosta uslova koje smo tražili. Međutim, sve vreme sam osećala da ovo nije posao za nju i da joj treba nešto gde će imati veću nezavisnost u radu, gde će biti samostalnija i gde će ona moći više da upravlja raznim procesima.
Odlučili smo se za drugog kandidata i pozvala sam je posle nekoliko dana telefonom da joj to saopštim. Ona mi tada kaže: Hvala vam baš na razgovoru, i ja sam shvatila da to nije posao za mene.

poklon-savrseno-iznenadjenj

Savršeno – ali sledeći put!

Na jednoj žurci upoznala sam Bojanu. Predstavili su me kao „mečku“ – no već sam na to navikla: „Ovo je ona Milica, bavi se savršenim iznenađenjima, znaš ono o čemu sam ti pričao“. „O, da“, odgovara Bojana i tu kreće rešetanje. Pita me kako je moguće da mi osmislimo iznenađenje za njenog muža bolje nego što bi to ona sama uradila, zašto bi se neko „folirao“ i unajmljivao nekog drugog da mu smišlja poklone kad svako ume to sam da uradi itd…

Odelo po meri

U „džentlmensko doba“, odela su se šila po meri. Industrijska revolucija donela nam je raznovrsnost u vidu S, M, L, XL i još po kojeg X. Standardizacija je obrisala našu različitost u obimu grudi, struka, razliku u kratkim nogama i nesrazmerno dugim rukama, pogurenim ramenima ili širokim grudima… Sada je odelo dostupno svima. I svi izgledaju isto. Osim hipstera, naravno 🙂

Riba na Google-u

„Milane, dođi da vidiš ribe“, doziva Ana svog brata tinejdžera dok oduševljeno pruža ruke prema klizavim životinjicama u jezeru.
„Šta ima da gledam ribu, mogu da vidim ribu i na Googlu“, odgovara on odbijajući da siđe do vode.