PA TO NIJE PRAVI POSAO!

Kad sam u trideset i nekoj odlučila da prestanem sa radom u vazduhoplovstvu, da faktički zgužvam diplomu doktorata i bacim niz vodu deset godina rada u svetskom mediju, pa počnem da se bavim iznenađenjima, moja sestra tinejdžerka rekla je: „Ali, to nije pravi posao!“.

Ta iskrenost koja je izletela iz nje bila je poput šamara koji znate da vam je neko zalepio nenamerno – jednostavno nije video da ste iza njega dok je mahao rukama. Boli, a znate da nije bilo sa ciljem da boli.

Sličan stav imala je i moja baka… Gomila strahova, a sve iz brige da meni nešto ne fali. Stvarno, nije zvučalo kao posao. Čime ćeš da se baviš? Paaaa, praviću iznenađenja za ljude. Kakva iznenađenja? Paa, za svakog drugačije…